Gimnazija „Robert Koh“ u školskom centru u gradu Degendorfu u Donjoj Bavarskoj sa skoro 900 učenika je gimnazija prirodno-tehnološkog i ekonomsko-društvenog smera. Iz tog razloga informatika se kao predmet u nastavnom planu javlja već na nižem stepenu, u 6. i 7. razredu i kasnije u 9. i 10. razredu kao obavezan predmet, a u 11. i 12. razredu kao obavezan izborni predmet. Svi učenici Gimnazije „Robert Koh“ moraju da nauče da rade na računarima, a učenici prirodno-tehnološkog smera pored toga moraju steći i znanja iz oblasti programiranja. Pored standardnih Office aplikacija postoji i BluJ, Java softversko okruženje, pomoću kojeg učenici uče programiranje usmereno na objekte. Na ekonomskom smeru težište je stavljeno na sticanje znanja iz oblasti ekonomske informatike, kao npr. rad sa bankama podataka.

Za izvođenje nastave informatike Gimnazija „Robert Koh“ ima dve računarske učionice. Ovde na raspolaganju ima 35 mesta, na kojima učenici rade. S obzirom da sistemi na kojima se učenici obučavaju uvek treba da odgovaraju aktuelnom stanju i moderni softverski programi postavljaju sve veće zahteve za hardversku infrastrukturu, računari se moraju zamenjivati najkasnije svakih pet godina. „Nakon tri do pet godina sve češći su hardverski kvarovi, npr. neispravni hard diskovi ili pokvareni mrežni delovi“, objašnjava Arnold Kronšnabl, koji je kao nastavnik matematike i fizike sa drugim kolegama odgovoran za nastavu informatike, a zajedno sa Rihardom Švarcom i za rad infrastrukture.

Alternativa: virtuelizacija

Tako je pre par meseci u obe računarske učionice bilo u planu obnavljanje hardvera. Na preporuku nadležnih sistemskih partnera odlučeno je da se ne izvrši jednostavna zamena zastarelih računara novim stonim računarima, već da se pokuša sa alternativnim rešenjem „VDI“ tj. „Virtual Desktop Infrastructure“. Pri tom, softver ne radi više na hardveru na radnom mestu već na centralnom serveru. Za korisnike to ne predstavlja primetnu razliku: oni na ekranu vide isti korisnički interfejs za odgovarajući program i mogu da sa njim rade na do sada uobičajen način. Vezu sa serverom uspostavlja pristupni uređaj u obliku malog sandučića koji je pričvršćen na zadnjoj strani ravnih ekrana preko standardnog mrežnog kabla na centralnom računaru. Kod pristupnih uređaja radi se o tipu „L300 Virtual Desktop“ firme NComputing koji se odlikuje multimedijalnim prenosom video formata u punoj slici. U kombinaciji sa softverom vSpace firme NComputing, L300 pruža povoljno i jednostavno rešenje, pomoću kojeg se za nekoliko časova može implementirati kompletna infrastruktura virtuelne radne površine za do 100 radnih mesta u preduzeću, organizaciji i u obrazovnim ustanovama.

Ušteda mnogo novca

Najvažnija prednost ovog rešenja je svakako cena. „Dok bi nabavka novih računara iznosila oko 15.000 evra, virtuelizovano rešenje nas košta oko 10.000 evra“, objašnjava Kronšnabl. Ništa manje bitni su značajno manji administratorski troškovi koji su potrebni kod ovog infrastrukturnog rešenja. „Možemo lako zamisliti šta znači da se 35 pojedinačnih računara, na kojima rade različiti učenici, uvek održavaju u radu. U poređenju sa tim je rešenje zasnovano na serveru značajno jednostavnije za administraciju“.

Prelazak na novu infrastrukturu realizovan je u najkraćem vremenu i potpuno bez problema. „Firma HCS Support iz Degendorfa je vrlo brzo izvršila implementaciju. Infrastruktura mrežnih kablova je već postojala, a na našem, ne tako starom serveru, bilo je još uvek dovoljno kapaciteta da se uspostavi još jedan virtuelni server“, kaže Kronšnabl. „Osim toga, naši ravni ekrani još nisu toliko stari, tako da i oni mogu da obavljaju svoj zadatak“.

Da nove priključne jedinice rade bez hlađenja i samim tim i bez ventilatora, nastavnik je primetio tek tokom rada. „Bez ventilatora je nivo buke u računarskoj učionici znatno niži. To sigurno doprinosi boljoj koncentraciji učenika pri radu“. Takođe, znatno je manja potrebna energija u poređenju sa klasičnim računarima, što je u današnje vreme više nego poželjni efekat. „Brižljiv odnos prema energiji je naravno tema i u našoj školi. I naša računarska infrastruktura je u tom pogledu za primer, jer je za nju potrebno znatno manje električne energije, a da se ne moramo odreći funkcija ili učinka u obradi. Nažalost, još uvek ne možemo videti efekat, pošto nemamo uvid u račune za struju za školu“.

Rad bez problema

Nakon nekoliko meseci rada sa virtuelizovanom infrastrukturom, još se nisu javili problemi. „Učenici zapravo ništa nisu primetili od ove transformacije. Za njih praktično nema razlike u odnosu na prethodno rešenje“. Šta je planirano za budućnost? „Kada bude došla na red modernizacija druge računarske učionice, pri odlučivanju o rešenju za nju uzećemo u obzir iskustva sa virtuelizovanom infrastrukturom“, kaže Kronšnabl na kraju.